Павел Рудаков
| Павел Рудаков | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Павел Васильевич Рудаков |
| Датум рођења | 15. јул 1915. |
| Место рођења | Тула, Руска Империја, данас Русија |
| Датум смрти | 16. јануар 1993. (77 год.) |
| Место смрти | Санкт Петербург, Русија |
| Занимање | музичар, филмски глумац |
| Музички рад | |
| Активни период | 1948—1990 |
| Жанр | естрада |
| Инструмент | хармоника |
Павел Рудаков (рус. Павел Рудаков; Тула, 15. јула 1915 — Санкт Петербург, 16. јануара 1993) је био совјетски музичар (гитариста) и филмски глумац, члан естрада дуета Рудаков и Нечајев, који је био популаран 1950-их.[1] Био је заслужни уметник Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (1961).[2]
Рани живот
[уреди | уреди извор]Павел Рудаков је рођен у Тули 15. јула 1915. године. Радио је у Тулској фабрици оружја, затим – у циркусу и филхармонији. Борио се у Другом светском рату.[1]
Дует Рудаков и Нечајев
[уреди | уреди извор]Упознао је Венијамина Нечајева у Хабаровску током њихове војне службе у послератним годинама. После демобилизације радили су у Далекоисточној филхармонији око три године.[1]
Године 1948. Рудаков и Нечајев су формирали естрадни дует и одржали први концерт у Лењинграду. Они су сами себе пратили; текстове за њих писали су Константинов, Рацер, Греј, Мерлин. Текстови су писани о актуелним темама (ујутро у новинама – увече у стиховима), обликујући тако популарност дуета који је постао један од знакова времена Хрушчовске одмрзавања.[1] Чак се и сам Никита Хрушчов са симпатијама односио према Рудакову и Нечајеву; уметници су позивани на важне састанке о питањима културе.[3]
Године 1962. дует је распуштен.[1] Дует је једном поново окупљен специјално за снимање у Москва сузама не верује – редитељ их је позвао да учествују у филму, како би рекреирали атмосферу 1950-их.[2]
Касније године и смрт
[уреди | уреди извор]После 1962. године, Рудаков је радио соло каријеру и био ментор извођача нове генерације. Умро је 16. јануара 1993. у Санкт Петербургу.[2]
Филмографија
[уреди | уреди извор]- 1958 – Улица полна неожиданностей[4] – пијани човек у полицијској станици[5]
- 1959 – Не имей сто рублей...[6] – Василиј Гуљајев[5]
- 1968 – Удар! Еще удар![7] – фудбалски навијач[5]
- 1980 – Москва сузама не верује[8] – камео[5]
- 1990 – Бумажные глаза Пришвина[9] – Лев Шутов[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Уварова, Елизавета, ур. (2004). „Рудаков и Нечаев” [Рудаков и Нечајев]. Эстрада в России. XX век. Энциклопедия. [Естрада у Русији. 20. век. Енциклопедија.] (на језику: руски). Москва: Олма-Пресс. стр. 584-585. ISBN 5-224-04462-6.
- ^ а б в „Павел Рудаков - Биография”. kino-teatr.ru (на језику: руски).
- ^ Териков, Георгиј (2005). Куплеты в цирке и на эстраде [Двостихи у циркусу и на естради] (на језику: руски). Москва: РОССПЭН. стр. 172. ISBN 5-8243-0669-9.
- ^ Улица полна неожиданностей на сајту IMDb (језик: енглески)
- ^ а б в г д „Павел Рудаков - Фильмография”. kino-teatr.ru (на језику: руски).
- ^ Не имей 100 рублей... на сајту IMDb (језик: енглески)
- ^ Удар! Еще удар! на сајту IMDb (језик: енглески)
- ^ Москва слезам не верит на сајту IMDb (језик: енглески)
- ^ Бумажные глаза Пришвина на сајту IMDb (језик: енглески)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- П.Рудаков и В.Нечаев - сатирические куплеты "Прочитали мы газеты с Пал Васильичем вдвоем..." (1961) на сајту YouTube
| Међународне | |
|---|---|
| Уметничке | |
